Šta nam istraživanja govore?
Autor: Lana Vasić
U današnjem društvu, sve više ljudi donosi odluku da roditeljstvo odloži za kasnije doba, u period sredine ili kraja 30ih godina. Ovaj trend je zabilježen u mnogim visokorazvijenim zemljama zapadne Evrope, ali i istočne Azije (Japan) te u Latinskoj Americi (Szczesniak i sar., 2025). Tokom poslednjih 30 do 50 godina, prosečna starost pri rođenju prvog deteta kontinuirano raste, kako među ženama, tako i među muškarcima. U Evropi, prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta je porasla na 30.7 godina u odnosu na brojke pre deset godina kada su u proseku majke rađale sa 29.7 godina (Espinosa, 2025). U slučaju očeva, prosečna starost je oko 34 godine, u zavisnosti koja država je u pitanju (Esposito i sar., 2024).
Razlozi za to su mnogi. Mešavina ekonomskih i društvenih faktora, tehnološki napredak, kao i dostignuća u medicini, kao što su kontracepcija te abortus, su omogućili kasniju trudnoću i zasnivanje porodice. Sa urbanizacijom i industrijalizacijom, doba trudnoće je pomereno. Faktori kao što su visoko obrazovanje te karijera su po prvi put u istoriji dostupni ne samo muškarcima, već i ženama. Emancipacija žena je dovela do promena u društvenim normama zbog čega mnoge od njih biraju školovanje i karijeru pre osnivanja porodice (Zabak, i sar., 2023). Sa druge strane, sve više je prisutna anksioznost među mladima zbog ekonomske nestabilnosti, klimatskih promena ili mogućih posledica roditeljstva na druge životne aspekte kao što su karijera ili slobodno vreme (Sobotka, 2009). Poljsko istraživanje objavljeno 2025. je pokazalo da mladi ljudi koji su zabrinuti zbog društvenih i ekonomskih promena te pesimistično gledaju na budućnost, takođe smatraju da nisu spremni da budu roditelji (Szczesniak i sar., 2025). Oni se plaše odricanja koje roditeljstvo donosi, brinu o novcu, te da li će moći da obezbede deci sve što im je potrebno. Međutim, odloženo roditeljstvo nosi sa sobom potencijalne fiziološke izazove i posledice. Plodnost kod žena i muškaraca opada sa godinama, dok se rizici od pobačaja, mrtvorođenja i drugih komplikacija u trudnoći povećavaju. Istraživanja pokazuju da je u periodu između 20 i 35 godina najbolje da žena planira trudnoću. Trudnice starije od 34 godine su u većem riziku od trudničke hipertenzije (povećan krvni pritisak) i dijabetesa (Nojomi i sar., 2010). Sve ovo čini trudnoću stresnim i izazovnim iskustvom što može da ostavi negativne posledice na majke i njihov kasniji odnos sa detetom te generalno njihovo psihofizičko stanje. Kada se konkretno posmatra dečiji razvoj i zdravlje čije su majke starije, rezultati istraživanja pokazuju jaku vezu između ove dve varijable. Nemačka studija je pokazala da deca čije su majke bile starije od 35 godina kada su ih rodile, imaju lošije zdravlje kao odrasli, često pate od gojaznosti, nižeg rasta, te imaju više bolesti (Myrskylä i Fenelon, 2011).
Nadalje, naučna zajednica ne posvećuje dovoljno pažnje na to kako starost očeva utiče na zdravlje novorođenčeta i uopšteno, verovatnoću trudnoće (Hens, 2017). Ipak, iz skromnog opusa literature koja se ovom temom bavi, može se zaključiti da starost očeva utiče na zdravlje deteta- povezuje se sa povećanim rizikom od prevremenog rođenja te nešto višim genetskih predispozicijama za autizam, bipolarne poremećaje i šizofreniju (Stanford Medicine, 2018; Lawson i Fletcher, 2014).
Psihološki aspekti odloženog roditeljstva su kompleksni i istraživanja na ovu temu često daju pomešane rezultate. Starije majke se često suočavaju sa višim nivoom anksioznosti, te strahovima da neće moći fizički da isprate živahan i dinamičan tempo male dece (Mac Dougall i sar., 2012). Neke majke smatraju da je ova anksioznost negativno uticala na njihov odnos sa decom (Chen i Landau, 2015). U istom istraživanju, ispitanici su naveli da su opterećeni i svojim godinama jer smatraju da neće imati dovoljno vremena da izgrade dobar odnos sa svojom decom. Ipak, postoje i drugi faktori koji igraju ulogu u načinu na koji se starije majke nose sa rođenjem deteta. Majke koje su imale podršku i prisustvo drugog partnera su opisale roditeljstvo kao manje stresno u odnosu na one koje nisu imale tu podršku. Zbog toga je neophodno razmatrati i druge okolnosti koje doprinose načinu na koji žena doživljava majčinstvo, ne samo njenu starosnu dob. U slučaju očeva, istraživanja su pokazala da se stariji očevi bolje snalaze u ulozi roditelja i da imaju osećaj da su spremniji, stabilniji i emocionalno prisutniji u odnosu na mlađe očeve (Lysons i Jadva, 2023).
Nadalje, veliki broj istraživanja opisuje starije majčinstvo kao generalno pozitivno iskustvo u odnosu na mlađe i da zbog zrelih godina, bolje znaju da se nose sa izazovima roditeljstva. Praćen je i socijalni razvoj dece, te njihovo ponašanje u školi i istraživanja su pokazala da su ove varijable u negativnoj korelaciji sa starošću roditelja. Konrektno, svađe između roditelja i dece su ređe kada su roditelji stariji i u ranom detinjstvu ali i u pubertetu (Schlomer i Belsky, 2012). Ponašanje u školi i među vršnjacima učitelji opisuju kao bolje kod dece starijih roditelja (Fergusson i Lynskey, 1993).
U slučaju kognitivnog razvoja, rezultati su često pomešani. Neka istraživanja navode da deca starijih majki daju više rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti. Ipak, jedno istraživanje iz Australije navodi povećani rizik za pojavu problema u razvoju jezičkih sposobnosti te u razvoju razmišljanja i komunikacije kod dece starijih majki (Falster i sar., 2018). Međutim, kada se u analizu rezultata istraživanja uvrste faktori kao što je socioekonomski status i obrazovanje majke, veza imeđu starosti majke i dečijeg kognitvnog nivoa opada (Lysons i Jadva, 2023). Zašto? Zato što su veći uticaj imaju drugi životni faktori-finansijska stabilnost porodice te majčin nivo obrazovanja, a ne isključivo dob majke.
Kada je u pitanju socijalni i kognitivni razvoj dece u odnosu na starost očeva, nije sproveden dovoljan broj istraživanja. Ona koja jesu, često daju nejasne rezultate. Neka od njih navode da deca starijih očeva daju daju lošije rezultate na neurokognitivnim zadacima te je verovatnije da će imati poteškoće u komunikaciji i interakciji s drugima (Saha i sar., 2009; Weiser i sar., 2008). Sa druge strane, jedno švedsko istraživanje nije pronašlo vezu između odloženog očinstva i lošijeg uspeha u školi. Naprotiv, čak je primećen blagi porast ocena kod dece starijih očeva (Svensson i sar., 2009). Jedno skorije istraživanje iz 2021. navodi da deca starijih očeva imaju više poteškoća u kognitivnom razvoju, konkretno, teže savladavaju veštinu čitanja (Xia i sar., 2021). Ipak, ovu temu je potrebno dublje istražiti kako bismo mogli da donesemo konkretniji zaključak. Za sada, naučna zajednica nije posvetila dovoljno pažnje kako očeva starost utiče na kognitivni i socijalni razvoj dece, a ono što imamo je bez izdefinisanog mišljenja.
Tranzicija u roditeljstvo je uvek izazovan i naporan proces. Način na koji zrelije žene podnose porođaj, i nove životne okolnosti je često sa manje stresa jer su manje pogođene problemima ekonomske prirode u odnosu na mlađe majke. Ipak, starije majke se suočavaju sa problemima svojstvenim njihovom dobu, kao što su razmišljanja o prolaznosti zivota, lošije fizičko zdravlje, te strah da nece imati dovoljni vremena sa svojom decom zbog godina u koje ulaze. Ono što je navažnije je okruženje koje trudnica ima oko sebe. Ako je u zdravoj i sigurno zajednici koja joj pruža ljubav i podršku, te osećaje prenosi i na svoju bebu. Nije majčina dob ono što konačno određuje sudbinu bebe. Stil života, ishrana, i svakodnevne emocije su biološke razglednice o svetu izvan stomaka koje mama redovno šalje svojoj bebi.
Kada je u pitanju uticaj starosti roditelja na dečiji rast i razvoj nakon rođenja, rezultati istraživanja su često neujednačeni- neka pokazuju da se stariji roditelji bolje snalaze u ovoj ulozi, dok druga tu razliku u godinama ističu kao prepreku u građenju odnosa. Ova oprečnost u rezultatima se vidi i kod kognitivnog i sociijalnog razvoja dece. Kako to možemo objasniti? Važno je, pre svega, naglasiti način na koji su istraživanja sprovođena. Mnoge studije ne uzimaju u obzir da stariji roditelji često imaju veći nivo obrazovanja, stabilniji posao, te zrelije pristupaju izazovima roditeljstva. Svi ovi, i mnogi drugi faktori, utiču na detinjstvo i mogu biti presudni, pa i mnogo važniji, od doba roditelja.
Zbog toga je potrebno vratiti se na početak i osnovu roditeljstva- posvećenost, prisutnost i ljubav koju roditelji neprestano moraju da pružaju svojoj deci, bez obzira na svoju starost. Ono što će da napravi razliku jeste koliko je neko spreman da se posveti odgoju deteta, da ga redovno usmerava i sluša pružajući mu bogato, izazovno i sigurno okruženje gde dete može da raste i dosegne svoj potencijal. Iako su neki biološki uslovi i društvene okolnosti uticajni u trudnoći i roditeljstvu, ono što određuje kako će se neko snaći u toj ulozi jeste koje prioritete postavi u osnovu roditeljstva. Statistički podaci raznih istraživanja mogu da nas usmere i pokažu na šta treba da obratimo pažnju kao društvo i pojedinci, ali nikada ne mogu ni da se približe kako bi opisali odnos između deteta i roditelja. To je nešto što se ne može izmeriti na drugi način sem posvećenošću i ljubavlju koje roditelj treba redovno da pruža svome detetu.
AEA. (2005). Why is the fertility rate falling in the developed world? American Economic Association. https://www.aeaweb.org/articles?id=10.1257/000282805774669763
Boivin, J., Rice, F., Hay, D., Harold, G., Lewis, A., van den Bree, M. M., & Thapar, A. (2009). Associations between maternal older age, family environment and parent and child wellbeing in families using assisted reproductive techniques to conceive. Social Science & Medicine, 68, 1948–1955.
Espinosa, C. (2025). Average age of Mothers Europe 2025. Statista. https://www.statista.com/statistics/1251578/average-age-of-mothers-europe/
Esposito, G., Parazzini, F., Chatenoud, L., Santucci, C., La Vecchia, C., & Negri, E. (2024). Parents’ age and total fertility rate in selected high-income countries from Europe and North America, 1990-2020. European Journal of Obstetrics, Gynecology, and Reproductive Biology, 299, 32–36. https://doi.org/10.1016/j.ejogrb.2024.05.031
Khandwala, Y. S., Zhang, C. A., Lu, Y., & Eisenberg, M. L. (2017). The age of fathers in the USA is rising: an analysis of 168,867,480 births from 1972 to 2015. Human Reproduction, 32(10), 2110–2116. https://academic.oup.com/humrep/article/32/10/2110/4096427
Lysons, J. & Jadva, V. (2023). The psychological impact of parental age on child development outcomes. Human Reproduction, 38(6), 1028–1035. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC10233307/
Nojomi, M., Haghighi, L., Bijari, B., Rezvani, L., & Tabatabaee, S. K. (2010). Delayed childbearing: pregnancy and maternal outcomes. International Journal of Reproductive Medicine, 8(2), 80–85. http://ijrm.ir/article-1-178-en.html
Our World in Data. (n.d.). Period average age of mothers at childbirth. https://ourworldindata.org/grapher/period-average-age-of-mothers
Stanford Medicine. (2018). Older fathers linked to higher birth risks. BMJ, 363, k4372. https://www.bmj.com/content/363/bmj.k4372
Svensson, A. C., Abel, K., Dalman, C., & Magnusson, C. (2011). Implications of advancing paternal age: does it affect offspring school performance?. PLOS ONE, 6(9), e24771. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0024771
Szcześniak, M., Timoszyk-Tomczak, C., Los, J., & Grzeczka, M. (2025). Future anxiety and the motives for postponing parenthood: generational time perspective and life satisfaction as mediators. Section Personality and Social Psychology, 15, 2024. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2024.1441927
The Guardian. (2009). Older mothers face greater health risks. https://www.theguardian.com/society/2009/jun/15/older-mothers-health-risks
Xia, Z., Wang, C., Hancock, R., Vandermosten, M., & Hoeft, F. (2021). Development of thalamus mediates paternal age effect on offspring reading: A preliminary investigation. Human Brain Mapping, 42(14), 4580–4596. https://doi.org/10.1002/hbm.25567
Zabak, S., Varma, A., Bansod, S., & Pohane, M. R. (2023). Exploring the complex landscape of delayed childbearing: factors, history, and long-term implications. Cureus, 15, e46291. https://doi.org/10.7759/cureus.46291
Zhang, Y., Chan, B. P., & Nystad, W. (2016). Maternal age and risk of stillbirth: A population-based study in Norway and Sweden. Scandinavian Journal of Public Health, 44(8), 835–841. https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/03009734.2016.1201553
© 2020 NTC | Sva prava zadržana | Politika privatnosti