Naš život ne može da se zamisli bez kretanja. Fizička aktivnost je jedan od ključnih odrednica čovekovog zdravlja. Zdravlje jeste širok pojam, i u ovom slučaju fizička aktivnost obuhvata skoro svaku sferu zdravlja – telesnog i duhovnog zdravlja; emocionalnog i kognitivnog; kardiovaskularnog i neruološkog. Fizička aktivnost je naročito važna prilikom odrastanja jednog deteta, čije telo je u procesu razvoja i podložno je uticajima iz sredine. U jednoj rečenici, fizička aktivnost je jedan od ključnih činilaca u zdravom duhovnom i telesnom razvoju jednog ljudskog bića.
Kroz istoriju se retko događalo da se deca ne kreću dovoljno, te nije bilo izrazite potrebe da se ispituje efekat fizičke aktivnosti na telesno, kognitivno, a uz to i psihičko zdravlje. Slično misli i profesorka Chaddock (2014), koja navode da deca počinju da žive sve više sedentarno, postaju fizički neaktivna i nespretna. Veoma slično misle i Bidzan-Bluma i Lipowska (2018), uz to da dodatno napominju štetan efekat ekranskih uređaja na dečije kretanje i razvoj. Ove naše pretpostavke, i izjave autora, podržane su nalazom da se deca zbilja kreću sve manje, tj. nivo fizičke aktivnosti je sve manji iz godine u godinu, kako ukazuje popriličan broj studija. (Cameron i sar., 2016; Dollman i sar., 2005; Fuhner i sar., 2021).
Kroz zadnjih par decenija, u ogromnom porastu je prisustvo moderne tehnologije u našim životima, kao i sve veća zastupljenost prevoznih sredstava, veći gradovi, ‘sedentarni’ poslovi za stolom, itd. Sve ovo direktno je povezano sa manjkom kretanja. Upravo sa sve većom zastupljenošću ovih činoica, raste i broj istraživanja koja se bave temom fizičke aktivnosti i njenih benefita i posledica od njenog manjka. Sve prethodno navedeno sumirano je i dostupno široj javnosti u veoma temeljnoj longitudinalnoj studiji* Sigmunda i saradnika. Ova studija je u periodu između 2002 i 2014 kod više od 19 000 adolescenta ispitivala odnose gojaznosti, fizičke aktivnosti i kretanja, kao i količinu vremena provedenim za ekranom (TV, računar, telefon, itd.). Uzrast dece bio je između 10 i 17 godina.
Ovo obimno istraživanje, koje je zahtevalo napor mnoštva stručnjaka iz različitih disciplina, pokušalo je da odgovori na sledeća pitanja:
Pre nego što navedemo rezultate koji su ustanovljeni – šta vi mislite – koji su odgovori na ova pitanja? Da li će odgovor na većinu pitanja biti ‘da’ ili ‘ne’?
Ukratko, odgovor na sve je jedno veliko da. Stopa gojaznosti raste, stopa fizički aktivne dece opada, stopa vremena za ekranom raste. Sve ove 3 pojave su međusobno povezane, što je sasvim logično. Po već poznatom procesu racionalizacije čovek bi pomislio: „Ah, pa dobro; ovo je istraživanje rađeno u Češkoj, verovatno u drugim zemljama nije tako.“. Ovo je sasvim racionalna pomisao, međutim, radovi brojnih autora iz brojnih drugih zemalja, takođe potvrđuju ove trendove i njihovu povezanost (Atkin i sar., 2014; Salmon i Timperio, 2007; Tripathi i Mishra, 2020; Venetsanou i sar., 2020).
Ovaj trend nam sa velikom sigurnošću ukazuje da se nešto dešava i da posledice neće biti najbolje po zdravlje i razvoj naše dece. No, sa strpljenjem, trudom, zajedničkom dobrom voljom i radom svih nas koji smo zainteresovani za razvoj budućih odraslih ljudi, možemo i te kako uticati na ovo. Zrno po zrno pogača. Ovo nije samo kritika trenutnog stanja o kom bi svako trebao da promisli. Ovo je i mali poziv za roditelje, učitelje, vaspitače, i sve koje žele da pomognu, a nisu sigurni kako. Poziv da se naoružaju znanjem, ne samo teorijskim, već i onim praktičnim, koje će im pomoći da kroz svakidašnjicu obogaćuju radost i razvoj svog deteta.
Autor teksta: Danilo Rajović, član Naučnog odbora Instituta za obrazovne neuronauke i student četvrte godine Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, odsek Psihologija
Lista referenci:
Atkin, A. J., Sharp, S. J., Corder, K., van Sluijs, E. M., & International Children’s Accelerometry Database (ICAD) Collaborators. (2014). Prevalence and correlates of screen time in youth: an international perspective. American journal of preventive medicine, 47(6), 803-807.
Bidzan-Bluma, I., & Lipowska, M. (2018). Physical activity and cognitive functioning of children: a systematic review. International journal of environmental research and public health, 15(4), 800.
Cameron, C., Craig, C. L., Bauman, A., & Tudor-Locke, C. (2016). CANPLAY study: Secular trends in steps/day amongst 5–19 year-old
Chaddock‐Heyman, L., Hillman, C. H., Cohen, N. J., & Kramer, A. F. (2014). III. The importance of physical activity and aerobic fitness for cognitive control and memory in children. Monographs of the Society for Research in Child Development, 79(4), 25-50
Dollman, J., Norton, K., & Norton, L. (2005). Evidence for secular trends in children’s physical activity behaviour. British journal of sports medicine, 39(12), 892-897.
Fühner, T., Kliegl, R., Arntz, F., Kriemler, S., & Granacher, U. (2021). An update on secular trends in physical fitness of children and adolescents from 1972 to 2015: a systematic review. Sports Medicine, 51, 303-320.
Salmon, J., & Timperio, A. (2007). Prevalence, trends and environmental influences on child and youth physical activity. Pediatric Fitness, 50, 183-199.
Sigmund, E., Sigmundová, D., Badura, P., Kalman, M., Hamrik, Z., & Pavelka, J. (2015). Temporal trends in overweight and obesity, physical activity and screen time among Czech adolescents from 2002 to 2014: A national health behaviour in school-aged children study. International journal of environmental research and public health, 12(9), 11848-11868.
Tripathi, M., & Mishra, S. K. (2020). Screen time and adiposity among children and adolescents: a systematic review. Journal of Public Health, 28, 227-244.
Venetsanou, F., Emmanouilidou, K., Kouli, O., Bebetsos, E., Comoutos, N., & Kambas, A. (2020). Physical activity and sedentary behaviors of young children: trends from 2009 to 2018. International Journal of Environmental Research and Public Health, 17(5), 1645.
© 2020 NTC | Sva prava zadržana | Politika privatnosti