Da li ste ikada pomislili da zabavno „rvanje“ i jurišanje sa tatom može da unapredi pamćenje i koncentraciju vašeg deteta? Istraživanje koje su sprovele Emily Elsa Freeman i Erin Louise Robinson (University of Newcastle, Callaghan, Australia) ukazuje upravo to! „Gruba“ i dinamična igra između očeva i dece, u stranoj terminologiji poznata kao rough-and-tumble play, može doneti mnogo više od smeha i znoja – ona može postati način za razvijanje kognitivnih sposobnosti vašeg mališana.
Ali, kako to funkcioniše? Šta se to dešava u mozgu deteta dok se valja po podu sa tatom?
Gruba igra – vrata radnog pamćenja
Istraživači su se bavili ovim pitanjem kroz eksperiment u kojem su posmatrali 30 parova očeva i dece, dok su igrali zadate igre kao što su „borbe čarapama” (zamislite da pokušavate svom protivniku da skinete čarapu, a da pritom zadržite svoju) ili „ustani ako možeš” (jedan igrač pokušava da ustane, dok ga drugi zadržava). Igre su snimljene i kasnije analizirane, a očevi su anketirani da se stekne uvid u to koliko često praktikuju ovakve aktivnosti sa decom. Analizom rezultata došlo se do zaključka da česta i kvalitetna gruba igra nije samo zabava – ona je moćan alat za razvoj dečije radnog pamćenja.
Šta je radno pamćenje i zbog čega je ono važno?
Radno pamćenje je jedan od glavnih kognitivnih procesa, koje je u osnovi mišljenja i učenja. Ono detetu pomaže da kratkoročno zadrži informacije, ali i da ih koristi dok rešava zadatke, dok čita, dok rešava matematičke probleme, pa čak i dok se orijentiše u prostoru. Ispostavlja se da deca koja se češće igraju na ovaj način sa očevima imaju bolje rezultate na testovima radnog pamćenja i manje problema u svakodnevnim situacijama koje zahtevaju pamćenje i pažnju.
Učestalost i kvalitet – dve strane iste medalje
Zanimljiva stvar koju su istraživači otkrili jeste da nije važno samo koliko često očevi igraju ovakve igre sa decom, već i na koji način se igraju. Ako je igra puna pozitivnih emocija, topline i podrške, benefiti za dete su još izraženiji. Međutim, to ne znači da igranje svaki dan garantuje kvalitet; važno je da tata zaista bude prisutan, da je angažovan tokom igre, i da daje detetu prostor da istražuje i razvija svoju kreativnost.
Pitate se kako da ovo naučno saznanje primeniti u svakodnevnom životu? Naš je savet da pokušate, makar desetak minuta dnevno, da provedete u dinamičnoj, fizički izazovnoj, igri sa vašim detetom. Podstaknite dete, izazovite ga; neka se potrudi, neka se pomuči da ostvari cilj igre i, što je najvažnije, neka oseti zadovoljstvo jer je u tome uspelo.
Šta možemo naučiti iz ovog istraživanja?
Ova studija pruža važan uvid u značaj očeva u dečijem razvoju i pokazuje da fizički izazovna, dinamična igra može imati snažan uticaj na sposobnost deteta da se fokusira, pamti i rešava probleme. Za decu, ovakva vrsta igra je poput male avanture, ali za njihove mozgove, ona predstavlja izazov koji im pomaže da se razvijaju. Zato sledeći put kada se valjate po podu sa svojim mališanom, setite se da činite mnogo više nego što mislite – pomažete im da se razvijaju kroz igru.
Da li ćete odvojiti vreme za jednu „grubu igru” večeras? Vašem detetu će to biti jedna od najvažnijih lekcija koju će dobiti, a Vama – prilika da se prisetite kako izgleda biti dete.
Istraživanje: The Relationship between Father–Child Rough-and-Tumble Play and Children’s Working Memory
© 2020 NTC | Sva prava zadržana | Politika privatnosti